Slobodna Evropa je napravila tekst u kome obrađuje temu Inicijativu Fonda za sufinansiranje filmova o Kosovu i Metohiji. Autor u obradi moje izjave nije bio korektan, a u tekstu postoji i niz drugih tendencioznih formulacija, činjeničnih grešaka i kontradikcija na koje nije ukazano. Sve to zahteva moje pojašnjenje >
Kao jedan od sagovornika koji su učestvovali u
nastanku ovog teksta, za početak moram da naglasim da sam u svojoj
izjavi izrekao i neke važnije stvari u vezi sa Inicijativom od ovih koje
su prenete. No, to je slobodna procena novinara koji je napisao ovaj tekst i lični izbor.
Ipak, ono što nije lični izbor jeste zlovolja koja se iskazuje u nekim detaljima, ali i u nekim konkretnim činjenicama. Naime, u tekstu se kaže, "Za razliku od filmskih stvaralaca koji filmom ustaju u odbranu “srpskih interesa”, jedna druga grupa ljudi iz Srbije već decenijama unazad kulturu stavlja u službu drugačijih ciljeva – shvatanja realnosti i spajanja mostova ka budućnosti" iz čega proizilazi da su srpski interesi nešto što je pod znacima navoda (što je legitiman stav pisca teksta) dočim je "shvatanje realnosti i spajanje mostova ka budućnosti" nešto što je konkretno, i ne mora se objavljivati pod navodnicima premda je u najmanju ruku reč o podjednako apstraktnim pojmovima.
Zatim, autor teksta prenoseći reči reditelja Stevana Filipovića o potpisnicima kaže, "u prošlosti prednjačili u korišćenju državnih fondova pa su, prema njegovom mišljenju, filmove koje predlažu mogli i do sada da snime. "
Među potpisnicima ove peticije nalaze se ljudi koji su zapravo već snimali filmove o ovoj temi, recimo Goran Radovanović, autor filma "Enklava" i Žarko Dragojević sa "Kućom pored pruge". Dakle, Filipovićeva, verujem slučajna, omaška nije osporena od strane novinara iako bi to zahtevalo elementarno istraživanje teme kojom se u svom tekstu bavi.
Vladimir Arsenijević u svom odgovoru kritikuje Inicijativu rečima, "To je didaktički odnos prema umetnosti koji pretpostavlja njenu edukativnu, pa i manipulativnu svrhu“ a to ni u jednom trenutku autor teksta ne dovodi u kontradikciju sa misijom njegovih istomišljenika koja je kako autor navodi - "shvatanje realnosti i spajanje mostova ka budućnosti" što bi se svakako moglo podvesti pod "edukativni, didaktički, manipulativni" odnos prema umetnosti.
Ovaj tekst je prenebregavši velike delove moje izjave pre svega stvorio podlogu za fabrikovanje jednog sukoba, koji je neravnopravan na više osnova, prvo zato što druga strana ne raspolaže svim činjenicama, a zatim i zato što se od sagovornika sa druge strane Filipović jedini bavi filmom.
Inače, na pitanje koje Filipović postavlja u vezi sa temama kojima bi se bavili potencijalni filmovi i da li srpski zločini spadaju među njih, dat je i moj odgovor koji u ovom tekstu nije objavljen, tako da ispada kao da je on postavio pitanje a na njega nema nikakvog odgovora što naprosto nije tačno.
Iako je stav nesporno vrlo važan deo ove Inicijative, njen tekst a i dopunski odgovori koje sam dao novinaru a koji nisu objavljeni pokazuje da u njoj ipak postoji i nešto više od stava. Isto tako, ono što ovaj tekst prenebregava jesu i državne obaveze koje je kroz svoje politike u vezi sa Kosovom i Metohijom odnosno kulturom i kinematografijom preuzela Republika Srbija, i sa kojima je Inicijativa u potpunoj koheziji. Bez jasnijeg objašnjenja konteksta, važećih politika i zakona Republike Srbije, čitaoci ne mogu da dobiju dovoljno jasnu sliku ni o Inicijativi ni o aktivnosti drugih umetnika koje je autor odabrao da joj se suprotstave.
Ipak, ono što nije lični izbor jeste zlovolja koja se iskazuje u nekim detaljima, ali i u nekim konkretnim činjenicama. Naime, u tekstu se kaže, "Za razliku od filmskih stvaralaca koji filmom ustaju u odbranu “srpskih interesa”, jedna druga grupa ljudi iz Srbije već decenijama unazad kulturu stavlja u službu drugačijih ciljeva – shvatanja realnosti i spajanja mostova ka budućnosti" iz čega proizilazi da su srpski interesi nešto što je pod znacima navoda (što je legitiman stav pisca teksta) dočim je "shvatanje realnosti i spajanje mostova ka budućnosti" nešto što je konkretno, i ne mora se objavljivati pod navodnicima premda je u najmanju ruku reč o podjednako apstraktnim pojmovima.
Zatim, autor teksta prenoseći reči reditelja Stevana Filipovića o potpisnicima kaže, "u prošlosti prednjačili u korišćenju državnih fondova pa su, prema njegovom mišljenju, filmove koje predlažu mogli i do sada da snime. "
Među potpisnicima ove peticije nalaze se ljudi koji su zapravo već snimali filmove o ovoj temi, recimo Goran Radovanović, autor filma "Enklava" i Žarko Dragojević sa "Kućom pored pruge". Dakle, Filipovićeva, verujem slučajna, omaška nije osporena od strane novinara iako bi to zahtevalo elementarno istraživanje teme kojom se u svom tekstu bavi.
Vladimir Arsenijević u svom odgovoru kritikuje Inicijativu rečima, "To je didaktički odnos prema umetnosti koji pretpostavlja njenu edukativnu, pa i manipulativnu svrhu“ a to ni u jednom trenutku autor teksta ne dovodi u kontradikciju sa misijom njegovih istomišljenika koja je kako autor navodi - "shvatanje realnosti i spajanje mostova ka budućnosti" što bi se svakako moglo podvesti pod "edukativni, didaktički, manipulativni" odnos prema umetnosti.
Ovaj tekst je prenebregavši velike delove moje izjave pre svega stvorio podlogu za fabrikovanje jednog sukoba, koji je neravnopravan na više osnova, prvo zato što druga strana ne raspolaže svim činjenicama, a zatim i zato što se od sagovornika sa druge strane Filipović jedini bavi filmom.
Inače, na pitanje koje Filipović postavlja u vezi sa temama kojima bi se bavili potencijalni filmovi i da li srpski zločini spadaju među njih, dat je i moj odgovor koji u ovom tekstu nije objavljen, tako da ispada kao da je on postavio pitanje a na njega nema nikakvog odgovora što naprosto nije tačno.
Iako je stav nesporno vrlo važan deo ove Inicijative, njen tekst a i dopunski odgovori koje sam dao novinaru a koji nisu objavljeni pokazuje da u njoj ipak postoji i nešto više od stava. Isto tako, ono što ovaj tekst prenebregava jesu i državne obaveze koje je kroz svoje politike u vezi sa Kosovom i Metohijom odnosno kulturom i kinematografijom preuzela Republika Srbija, i sa kojima je Inicijativa u potpunoj koheziji. Bez jasnijeg objašnjenja konteksta, važećih politika i zakona Republike Srbije, čitaoci ne mogu da dobiju dovoljno jasnu sliku ni o Inicijativi ni o aktivnosti drugih umetnika koje je autor odabrao da joj se suprotstave.
Dimitrije Vojnov
No comments:
Post a Comment