GLOBALNA AFRIKA

Premijera filma „Kapetan Filips“ Pola Gringresa koincidira sa izlaskom izvanredne knjige Zorana Ćirjakovića „Globalna Afrika“. Gringrasov film je baziran na memoarskoj ispovesti kapetana teretnog broda Ričarda Filipsa kog su 2009. godine oteli somalijski pirati tokom neuspešnog gusarskog prepada na njegov brod „Mersk Alabama“. Ćirjakovićeva knjiga je bazirana na politikološkim razmatranjima globalizacijskih procesa u podsaharskoj Africi, ali i ličnim putopisnim iskustvima, a između ostalog se dotiče i fenomena lokalnog, vrlo specifičnog, kriminala koji uključuje i somalijske pirate.

Afrika je u više navrata bila tema recentnih holivudskih filmova. „Hotel Ruanda“ Terija Džordža govorio je o sukobima Hutua i Tutsija koji su na kraju rezultirali genocidom i intervencijom međunarodne zajednice. „Krvavi dijamant“ Edvarda Zvika je s druge strane hteo da prikaže mračni svet ilegalne trgovine dijamantima. Ipak, ti filmovi su se manje ili više bazirali na sentimentalnom zapadnjačkom pogledu u konradovsko Srce tame, paternalistički ukazujući na teške probleme sa kojima se suočava lokalno stanovništvo.

Priča o zapadnjaku koji može da ode u Afriku i plemenito pomogne domorocima, prešla je polako sa filma u stvarnost i Ćirjaković u „Globalnoj Africi“ živopisno prikazuje kako je podsaharske krizne zone parcelisala holivudska elita. Džordž Kluni, Madona, Bred Pit i Anđelina Džoli su podelili krizna žarišta za sebe i danas maltene postali zvaničnici tih teritorija i konflikata. To ipak ne znači da Holivud u potpunosti komodifikuje teme iz podsaharske Afrike.

Recimo, Južnoafrikanac Nil Blomkamp je snimio „Distrikt 9“ u kome je prikazan maštovit pseudo-realistični žanrovski svet u kome su vanzemaljci sleteli u Johanesburg i dobili kvart na korišćenje, generišući novu vrstu rasizma, ujedinjenje ljudske rase, južnoafričkih belaca i crnaca protiv bića sa druge planete (i eventualno Nigerijaca). U ovom filmu se za početak dolazak vanzemaljaca koji je konvencionalno obično vezan za američku teritoriju, pomeren u Južnu Afriku. Uprkos tome što je Blomkampov film, zahvaljujući producentskom autoritetu Pitera Džeksona (Gospodar prstenova), nastao na obroncima holivudskog sistema, ipak se može smatrati holivudskim ostvarenjem u hardverskom ali ne i u softverskom pogledu. „Distrikt 9“ je bio zanimljiv primer „glokalizacije“, lokalne obrade globalnog fenomena, u ovom slučaju filmskih žanrova naučne fantastike i akcije koji su osnov globalne dominacije Holivuda. Bez američkih likova koji intervenišu u priči, sa političkom potkom koja kreće iz lokalnih okolnosti a potom postaje univerzalna za sve, Blomkamp je snimio film koji je konačno uzvratio pažnju publici van SAD a imao je kapacitet za globalnu eksploataciju. Takvu praksu je nastavio u svom sledećem projektu „Elizijum“ u kome je snimio holivudski film posvećen životnoj borbi publike van Amerike.

„Kapetan Filips“ prikazuje dva čoveka koji svoju egzistenciju u modernom kapitalizmu ostvaruju na moru. Ričard Filips je kapetan teretnog broda, zabrinut za svoju i sinovljevu budućnost jer su radna mesta postala sve nestabilnija a poslodavci žele što jeftiniju radnu snagu. Musa je somalijski gusar koji se bavio ribolovom sve dok strani brodovi sa vrhunskom opremom nisu počeli da love u somalijskim vodama i gurnuli deo ribarske zajednice na drugu stranu zakona. Za razliku od Filipsa koga pritiska žrvanj zapadnog kapitalizma, Musu na neprekidni rad tera reketiranje lokalnog despota i paravojne formacije. Kada se susretnu na moru, Filips i Musa više nisu civilizovani mornar i divljak, belac i crnac, već dvojica profesionalaca, od kojih jedan funkcioniše u okvirima zapadnjačke civilizacije a drugi u somalijskoj alternativnoj modernosti. Međutim, obojica su se našli na moru, i na istom mestu, zahvaljujući istim globalnim tokovima.

Nažalost, uprkos tome što je ova postavka jasno čitljiva, Gringresov film se ne zadržava na njoj već čitavu polovinu trajanja posvećuje pokušajima američkih specijalnih jedinica da spasu Filipsa. U tom domenu film jako pada, ne samo zato što smo u poslednje vreme videli slične priče o vojnim podvizima, i malo su nas zamorili, već i zato što sama akcija spasavanja nije sadržala praktično nikakve napete ili nepredviđene momente. Ipak, upravo na osnovu tog segmenta, kritika i distributeri proširuju ciljnu grupu ovog filma preporučujući ga ljubiteljima bioskopske akcije.  

Politički obrazovani reditelj Pol Gringres lako je prepoznao da je Afrika trenutno najintrigantniji kontinent za promišljanje baš zbog onoga što je Ćirjakovićeva osnovna teza – Afriku globalizacija nije zaobišla, u njoj je ona samo na drugačiji način ishodovala, proizvodeći neke vrlo neobične forme alternativne modernosti. Nažalost, globalna priroda filmskog posla naterala je Gringresa da svoj film učini isplativim tako što će ga obogatiti akcionim detaljima i na taj način je pokvario nešto autentično onim što gledamo svaki dan. Iako Gringres sebe verovatno vidi više vidi kao kinematografskog Musu, pristajući na uslove holivudske igre postao je filmski kapetan Filips.

Dimitrije Vojnov

 (Šira verzija teksta objavljenog u Novinama Novosadskim)