Monday, January 1, 2018

STARI - TOP 10 - 2017


iznad crte >

BABY DRIVER, Edgar Wright

Edgar je imao dovoljno snage i hrabrosti da se na kraju ipak ne prikloni industriji nastavaka i ekranizacija stripova i snimio je nu school film old school snage, sublimirajući skoro pa celokupan opusa Waltera Hilla u dva sata, potpisujući ljubavno pismo kinematografiji sedamdesetih i rokenrolu, pokazavši da uprkos tome što dolazi sa Ostrva ima pismenost holivudskog autora ali i svežinu kontinentalnog evropskog reditelja. U petom nastupu, uzima žestoko trošenu matricu i pruža joj nešto novo, kao što je radio od početka, s tim što ovog puta to radi iznutra - unutar samog izraza i minimalistički - bez uvođenja novih elemenata koji nisu inače dostupni rediteljima ovakvih filmova. Skupivši hrabrost da se odmeri sa velikanima koji su mu uzor, oslonjen isključivo na njihov imaginarijum, Edgar Wright je ovim filmom doktorirao.

top 10 >

1. LIFE, Daniel Espinosa

Espinosa doktor Daniel je snimio jedan od najnapetijih filmova u poslednjih nekoliko godina. Iz mase polovnih delova napravio je mašinu za stravu i suspense koja funkcioniše mnogo bolje od mnogih ganc-novih.

2. OKJA, Bong Joon-ho

Bong je snimio jedan od onih izuzetnih filmova koji izmiču bilo kakvoj klasifikaciji. Ali u svakoj grupi u koju ga uvrstite izbija na sam vrh - bilo da ga gledate kao spielbegrovsku priču o prijatelh+jstvu devojčice i neobičnog stvorenja, bilo kao dionizijski antikapitalistički tobogan u maniru Emira Kusturice, bilo kao integralni deo Bobgvog kanona. OKJA je jedna moderna bajka koja u Bongovoj interpretaciji postaja vanvremenska jer govori o samoj suštini našeg postojanja, onome što volimo, onome što stvaramo i onome što jedemo.

3. LOGAN, James Mangold

Završni film o ovoj inkarnaciji Wolverinea je ono što bi reditelji superherojskih ekranizacija trebalo da rade - pokazivanje šta se sve može napraviti kada dostigneš slobodu jer ne moraš da brineš da li će neko doći u bioskop jer publika je već tu.

4. BRIGHT, David Ayer

Svaka generacija mora da dobije svoj ALIEN NATION. Osamdesetih, ALIEN NATION je bio rezultat potrebe da se spoje tada superpopularni žanrovi buddy cop filma i cameronovskog SFa. BRIGHT s druge strane kombinuje policijski film koji se nažalost polako seli na televiziju i fantasy koji u svojim stripovskim i literatnim inkarnacijama zauzima sve ekrane. Scenarista Max Landis je ovaj film pisao sa idejom da bude režija Davida Ayera, i policijski film njegovog manira, smešten u svet u kome pojave i bića iz high fantasyja zapravo postoje. Međutim, Ayer ovde sve sagledava iz ugla tvrdog pandurskog filma, svojih radova kao što su END OF WATCH i STREET KINGS i fantasy komponenta postaje vrlo efektna alegorija trenutnih velikih rasnih napetosti u američkom društvu. Kroz fantasy, Landis i Bright uspevaju da dekonstruišu ne samo manifestacije rasizma već i narative na kojima se bazira. Stoga, sam sadržaj filma je priča o narativu, u svetu u kome likovi iz bajke postoje iako se u same bajke ne veruje. Takva mu je i forma, aktuelni popularni sadržaji oblikovani su u formi rado gledanih filmova nekog ranijeg perioda. Kada na sve to dodamo da je BRIGHT i izuzetno nestašan, rezultat je jedan od najunikatnijih filmova u poslednjih nekoliko godina.
5. THE LEGO BATMAN MOVIE, Chris McKay

Superinteligentna dekonstrukcija DC univerzuma pokazuje da je WAG trenutno možda jedini animirani studio koji pravi dovoljno snažne animirane filmove da gledaoci tokom gledanja potpuno zaborave kome je koja deonica namenjena. Stoga, ne znam kako je ovo bilo deci ali je Stari angažovao vijuge punim kapacitetom u nekoliko gledanja.

6. VALERIAN AND THE CITY OF A THOUSAND PLANETS, Luc Besson

Besson je iznova pokazao da je reditelj sa najsnažnijim pečatom stripa u rediteljskom rukopisu. Ovog puta ispunio je višedecenijski san i ekranizovao je omiljeni strip iz detinjstva. To što je na blagajnama VALERIAN doživeo sudbinu Stantonovog JOHN CARTERa ne znači puno.- Ovo je jedan od onih filmova koji traže publiku, ali mogu da se snađu i bez nje.

7. WAR FOR THE PLANET OF THE APES, Matt Reeves

Reevesov opus poslednjih godina je jedna od nedovoljno istaknutih holivudskih priča o talentu i uspehu. U WAR FOR THE PLANET OF THE APES, gotovo neprimetno isporučuje još jedan potpuno unikatan film.

8. THE BABYSITTER, McG & BETTER WATCH OUT, Chris Peckover

McG i Chris Peckover kao da su dobili isti zadatak a to je da snime inverziju ikonične horor priče o bejbisiterski koja je postala jedna od temeljnih mitema američkog horora u HALLOWEENu Johna Carpentera i traje sve do danas. Tom zadatku su prišli na različite načine. Peckover je snimio film iz vizure zrelog reditelja, filmofila koji zna sve konvencije i sada ih dekonstruiše na razne načine, evocirajući uspomenu na slavne dane Amblina kada se ovoj vrsti filma prilazilo ozbiljno i na reditelje poput Toma Hollanda, pa čak i Josepha Rubena. Njegov film je zreo, promišljen i uglavnom dosta siguran. McG je s druge strane snimio film kakav zamišlja supernagledani dvanaestogodišnjak i namenio ga je dvanaestogodišnjacima i svima onima koji se tako osećaju. Otud je McGjev film nezreo, energičan, infantilan i jako jako kul. Onaj kome THE BABYSITTER ne probudi duboko sakrivenog dvanaestogodišnjaka u srcu, ozbiljno je zalutao na home video, mesto na kome je zahvaljujući Netflixu ovaj film jedino dostupan. Akademski gledano BETTER WATCH OUT je zaokruženije ostvarenje ali THE BABYSITTERu ćemo se češće vraćati. Nijedan od ova dva nije SCREAM i nije preporodio žanr, ali su oba pokazali da u njemu još ima šta da se napravi.

9. SPIDER MAN: HOMECOMING, Jon Watts

Dokaz toga da u holivudskim studijima rade ozbiljni stručnjaci je činjenica da su i od Jona Wattsa napravili reditelja. HOMECOMING je do sada daleko najbolji film o Spider-Manu jer je dinamičan, nepretenciozan i što je najvažnije spušten na pločnike Njujorka sa kojih Spidey tek treba polako da se popne do apokaliptičnih scenarija Marvelovog filmskog univerzuma.

10. THE HITMAN'S BODYGUARD, Patrick Hughes

Buddy akcijaši su postali prava retkost u današnje vreme. Zato je dobro što je ova produkcija Avija Lernera rezultirala odličnim filmom punim visokooktanske akcije i besprizornog humora, oslonjenim na harizmu Ryana Reynoldsa i Sama Jacksona i mišićavu režiju kakvu može da donese samo australijski plaćenik. Srećom, razumevanje publike nije izostalo. Imamo čemu da se nadamo u budućnosti.


ispod crte >

DETROIT. Kathryn Bigelow

Kathryn Bigelow je snimila snažnu rekonstrukciju sistemskog rasizma u Americi sredinom šezdesetih godina. Film je brutalniji od bilo kog horor filma ove sezone, a istinita je priča, i u svom razotkrivanju mehanizama rasizma obuhvata sve aspekte, od ulice preko represivnog aparata do pravosuđa. U pojedinim deonicama međutim, ovaj film je možda previše intenzivan za vlastito dobro. Po merilima čiste strave, teško je videti išta snažnije u proteklih nekoliko godina i ovom filmu ćemo se često vraćati.

MAYHEM, Joe Lynch

Dok čekamo da se Brian Taylor uskoro vrati na veliki ekran i glad za njegovim režijama utišavamo serijom HAPPY! - Joe Lynch u sred Beograda snimio je ovaj film koji jako puno duguje nihilizmu CRANKa. Nezadovoljni korporativni službenik oboli od virusa koji budi čovekove najdublje nagone i kreće u akciju kako bi izborio pravdu za sebe i svoje klijente. Čitav film smešten je u jednu zgradu, Steven Yeun i Samara Weaving su izvanredni kao službenik i stranka koji su pravedni i izopačeni i spremni na sve kako bi izborili ono što žele. Događaji su anarhični, nasilni, crnohumorni i u duhu svega onoga čemu se nadamo kade se iznova vraćamo B-filmovima. Lynch je godinama pokušavao i sada mu je uspelo. Samara Weaving je kroz THE BABYSITTER i MAYHEM postala nova diva po ukusu nestašnih. Dobili smo dobar film, reditelja na kog treba obratiti pažnju i novu zvezdu.

SAND CASTLE, Fernando Coimbra

Brazilski reditelj Coimbra snimio je tvrd combat movie o angažmanu američke vojske u Iraku, pokazujući temeljne kontradikcije njihovog angažmana. Uprkos tome što u filmu ima borbe, u maniru Boetticherovih filmova o intendantskim jedinicama u Drugom svetskom ratu, Coimbra pokazuje da se rat ne dešava isključivo u zoni kontakta, a Logan Marshall Green, Nicholas Hoult i Henry Cavill čine okosnicu izvanredne podele.

Притяжениe, Fjodor Bondarčuk

To kako su Italijani šezdesetih i sedamdesetih krali zaplete od američkih uzora nije ništa spram onoga što rade Rusi. Ali, ovog puta Bondarčuk je snimio odličan Copywood, rusku parafrazu DISTRICT 9 koja u sebi nosi specifičnu humanističku poruku svojstvenu naučnoj fantastici iza Gvozdene zavese. Sa zapletom su usisali i američke stručnjake da im pomognu u realizaciji, i rezultat nije izostao.
THE FOREIGNER, Martin Campbell

Martin Campbell, žanrovski specijalista koji je u seriji i filmu EDGE OF DARKNESS već doktorirao pravljenje priče o čoveku koji se sveti zbog smrti kćeri, prenosi svoju ekspertizu na kinesko tržište i režira melodramski, seriozniji triler sa jackie Chanom u glavnoj ulozi. Nasuprot Chanu je Pierce Brosnan koji je proteklih godina našao sebe upravo u važnim antagonističi rolama. Campbellov film se dešava u Velikoj Britaniji i umnogome evocira studioznost njegovih hladnoratovskih trilera. Možda su se svi upustili u ovaj projekat ne bi li snimili Chanov TAKEN ali dobili smo izuzetan retro ugođaj, za ljubitelje i poznavaoce.

SHOT CALLER, Ric Roman Waugh

Ric Roman Waugh izvanrednim SHOT CALLERom zaokružuje svoju zatvorsku trilogiju započetu filmom FELON. Kao mnogi reditelji starog kova, Waugh je krenuo iz drugih sejktoa filmske ekipe i polako napredovao do režije. Međutim, u filmu SHOT CALLER jedino što je podseća na njegove kaskaderske dane jeste tretman tela glavnih junaka, ostatak postupka je sirov, ubedljiv poput vrhunskog art housea, samo sa nepogrešivim žanrovskim instinktom za razvoj priče i njenu dinamiku.

ex-YU

NA MLIJEČNOM PUTU, Emir Kusturica

Prva polovina ovog filma je Kusturičin imaginarijum koji već poznajemo, realizovan dobro. Ali druga polovina je ulazak ovog velikana na potpuno novu teritoriju - bajkoviti survival triler bez mnogo priče i minimumom humora, na liniji onoga što rade njegovi meksički gosti sa Kustendorfa u ideji ali sa nepogrešivom snagom Kusturičinog rukopisa.

No comments:

Post a Comment