PUT U KOSMOS

Jedno naizgled uobičajeno izdanje RTSove informativne emisije „Ovo je Srbija“ prošle srede pretvorilo se u prvorazrednu medijsku provokaciju kada je ekipa izveštača pokušavala da snimi i direktno prenese prelet novog „erbasa A219“ kompanije „Er Serbia“. Novinarka je egzaltirano prenosila za koliko sekundi će avion moći da se nađe u vidnom polju a režija je u nekoliko navrata prekidala program iz studija i uključivala se u prenos ne bi li uhvatila taj istorijski događaj. Izgovoreni epiteti koji su pratili ovo izveštavanje stvorili su utisak kako Srbi u najmanju ruku šalju svog Feliksa Baumgartnera u nebesa ne bi li skočio nazad sa ivice svemira. Stvoren je utisak da Srbi prethodno nisu videli avion, i kao da nemaju iskustva sa aviosabraćajem.

Ne bi me čudilo da je ova vrsta veštački stvorenog uzbuđenja izazvala mnoge građane da puste suzu radosnicu pošto je izveštavanje podsećalo na vremena kada je vlastima prijavljivan svako ko se nedovoljno raduje.

Prethodni slučaj kada je RTS ovako egzaltirano izveštavao o našem aviosaobraćaju bio je 1995. godine kada je jedan prilog posvećen interkontinentalnom letu JATovog aviona do Dejtona. Tim avionom su putovali Slobodan Milošević i rukovodstvo Republike Srpske a u prilogu se toliko išlo u detalje da je prikazano kako je GPS uređajem rukovao lično tadašnji direktor JATa Živorad Žika Petrović, potom ubijen pod misterioznim okolnostima na proleće 2000. godine.

Naravno, nacionalni avioprevoznik i država, pa samim tim i političari, ne mogu se tako lako razdvojiti. Međutim, vremena kada su plavi repovi aviona JATa sa prepoznatljivim crvenim grbom bili redovan deo ikonografije međunarodnih aerodroma nisu toliko daleka – toga se sećaju čak i mlađi ljudi. Otud mesijanski dolazak „erbasa 319“ koji je inače u klasi „boinga 737“ kakvim je JAT već leteo, i u floti je bio daleko od najvećeg aviona i ponosa naše kompanije – a to je bio DC-10 - deluje neukusno.

Ali koreni tog neukusa možda nisu isključivo u političkom marketingu vladajuće koalicije. Moguće je da aktuelnoj vlasti u Srbiji, regrutovanoj iz taloga etnocentrične političke scene koja nije imala velikog iskustva sa putovanjima van Srbije - što zbog svog marginalnog položaja u SFRJ, što zbog kasnijih zabrana nametnutih od međunarodne zajednice – taj period JATovog glamura zaista nije poznat. Oni možda ni ne znaju za vreme kada je ovo bila ugledna kompanija, sa predstavništvima širom sveta, i brendom koji je vredeo mnogo više od arivističkih arapskih firmi kojima se danas naša javnost divi. JAT iz njihovih sećanja je onaj koji tokom sankcija leti samo za Podgoricu i Tivat, sa ostarelim stjuardesama koje su bile daleko od seks simbola jugoslovenskog konzumerizma sedamdesetih i osamdesetih. Otud su se oni vrlo lako odrekli JATovog imena a tradiciju našeg aviosaobraćaja su izbrisali nesvesno pošto je nisu ni poznavali.

Samo „Er Serbia“ podseća na nazive malih kompanija koje su nastajale na ruševinama SFRJ, „Kroejša Erlajns“ ili „Montenegro Erlajns“, u čijem je osnivanju postojala neprikrivena agenda „nacionalnog“ oslobođenja koja je obično završavala tako što prevoznik u svom imenu više nije imao nijednu reč na maternjem jeziku. Čak se ni ime zemlje u nazivu takvih kompanija nije očuvalo u lokalnom već u engleskom obliku. JAT je za početak imao naziv na srpskohrvatskom i već je na tom nivou predstavljao simbol jednog kontinuiteta. Naravno, „Jugoslavije“ iz naziva više nema ali ni skandinavski SAS nema nacionalnu odrednicu već grupiše jedan region tako da očuvanje imena JAT ne bi bilo potpuno deplasirano. Sa novim nazivom, srpska kompanija se pridružuje svojim manjim konkurentima, i njihovom frustriranom nacionalnom brendingu.

Nesvesni JATovog kulturnog kapitala, i oni i RTS se ponašaju kao da su svi Srbi zajedno sa njima čekali dolazak na vlast ne bi li konačno otputovali van zemlje i upoznali neke „uglađene strance“. Pored uzbuđenja izveštača, sličnost sa skokom Feliksa Baumgartnera je u tome što i ovaj let ima (pored formalne tehničke) prevashodno marketinšku funkciju. Razlika je međutim u tome što je prilikom Feliksovog skoka jedan čovek promovisao veliku firmu a tokom ovog leta velika firma promoviše jednog čoveka.

Dimitrije Vojnov 

 (Šira verzija teksta objavljenog u Novinama Novosadskim)