SRPSKI SIN

Ugledni strip autor Mark Milar napisao je trodelno specijalno izdanje Supermena „Crveni sin“ u kome je Kal El umesto u Sjedinjene Države pao u Sovjetski Savez. Umesto u kanzasku varošicu Smolvil, Kal El pada u ukrajinski kolhoz gde ga pronalaze Staljinove vlasti i vaspitavaju u duhu komunizma.

Šta bi bilo da je Kal El pao u današnju Srbiju?

Kao i u običnom strip-kanonu, a i kod Milara, pao bi u njivu, ali jedva bi preživeo jer je selo opustelo a zemljište se ne obrađuje. Kada bi konačno iscrpljen i poludivalj došao do nekih ljudi, ispostavilo bi se da su znatno stariji od bračnog para Kent i da bi ga usvojili kao unuče koje nikada nisu imali. Doduše, zbog bele kuge nisu imali ni decu ali apsurd da imaju unuče a nemaju decu jeste nešto što im previše ne smeta. Vlast svakako ne bi ni primetila ako imamo u vidu bizaran odnos naroda prema pošlom popisu gde su sa ponosom naglašavali kako su zavitlavali popisivače.

Kada Kal El kao mali pokaže supermoći, Usvojitelji ga vode kod lekara. Lokalni lekar ne primeti ništa previše čudno u tome što mališan može da zapali nešto pogledom. Štaviše postaje miljenik medicinskog osoblja jer im za sekund pogledom zagreje vodu za kafu. Usvojitelji nezadovoljni tim seoskim lekarom odlaze u regionalni medicinski centar, međutim tamo bivaju stavljeni na čekanje.

Čekanje se oduži a dečaku presahnu supermoći pošto je kriptonit zagadio vodu. Usvojitelji su pronašli i delove svemirskog broda u kome je Kal El pao, pokušavaju da saznaju odakle je došao ali odavno nema naučnih instituta koji bi mogli proučiti leguru od koje je napravljen.

Kada odraste, odlazi u Beograd u potrazi za poslom pošto u rodnom kraju nema ničega. U Beogradu je malo čistija voda, Kal Elu se vraćaju moći i on počinje da ih koristi u službi pravde i srpskog naroda.

Uprkos tome što je to vrlo slabo plaćen posao, odlučuje se da postane novinar jer mu je to dobro opravdanje da se uvek nađe na licu mestu gde su opasnosti i nevolje. Ubrzo se ispostavlja da su mu mnoge kolege sličnije nego što je mislio, odnosno da im je posao novinara pokriće za nešto drugo, da vrlo malo izlaze na teren i da se više oslanjaju na dojave iz policijskih i političkih krugova. Otud, mladi prilježni novinar postaje sumnjiv kolegama i brzo shvata da mu ova profesija nije dobro pokriće. Odlučuje da bude nezaposlen pošto primećuje da beogradske ulice uvek vrve od ljudi, čak i u sred radnog vremena.

Leks Lutor, najveći Supermenov protivnik iz stripova je bogataš željan moći. Takvog protivnika Kal El lako može naći u Srbiji koja je puna tajkuna željnih moći. Jedina razlika je u tome što je Leks Lutor zli genije sa vrhunskim tehničkim znanjima. Srpski tajkuni nisu takvi osim po zvanju jer su kupili dosta diploma i doktorata. No, kandidata za kakvog-takvog Leksa Lutora ima.

Sukob između Kal Ela i Leksa Lutora međutim slabo se rasplamsava. Srpskog Leksa ne zanima globalna dominacija, čak naprotiv, jedna od njegovih najgorih osobina je upravo potčinjenost stranom kapitalu. Lokalna ekonomija je pak toliko razorena da joj domaći Leks ne može previše nauditi. Vremenom Kal Elu ovaj konflikt postaje dosadan jer nema više šta da brani.

Tokom proleća 2012. Kal El shvata da nije sam. Pojavljuje se na vlasti čovek koji ima slične moći kao on. Ne spava noću jer radi, preko dana spasava ljude iz smetova i poplave, putuje po svetu i diskutuje sa uglednim diplomatama i stiče moćne prijatelje na svim meridijanima. Kal El počinje da se divi tom čoveku jer za razliku od njega nema strah da javnosti pokaže svoje moći.

Shvativši da je nepotreban, da istovremeno Srbiji nema spasa i da ima ko da spase Srbe, Kal El emigrira u SAD gde ionako žive svi superheroji i sleću svi vanzemaljci.

Ipak, u Srbiji će se lakše pojaviti Supermen nego Betmen. Naime, Betmen je dete bogatih ljudi, dakle tajkunče, čiji su roditelji ubijeni u povratku iz bioskopa. U Srbiji je lakše naći malog vanzemaljca u njivi nego tajkuna koji ide u bioskop. Osim ako nema nameru da ga kupi i pretvori u kockarnicu.

Dimitrije Vojnov

(Tekst objavljen u Našim novinama)