VREME PAKLENIH VOZAČA

U jednom od najboljih početaka scenarija Bilija Vajldera i Čarlsa Breketa „Ustani, draga“, američki pilot dobrovoljac čeka streljanje u fašističkom zarobljeništvu u Španiji. Dok otac-ispovednik sa njim igra karte i moli ga da se posvete duhovnosti pred kraj, u kazamat dolazi američka novinarka i pretvarajući se da je njegova supruga uspeva da isposluje njegovo oslobađanje. Kada joj uspe naum, otkriva mu da je sve to uradila ne bi li napisala atraktivnu reportažu o bekstvu iz Frankove Španije. Međutim, novinarka ipak ima zlatno srce i pilota uskoro prestaje da doživljava isključivo kao „temu“.

Nažalost, u Srbiji nema novinara koji su slični liku Klodet Kolber u filmu „Ustani, draga“. Prošle sedmice bizarne nevolje u koje je upao Radomir Počuča u Ukrajini izazvale su senzaciju, a ona je kratko trajala. Umesto intenzivnog praćenja tog slučaja i pokušaja da se Počuča izbavi od najavljenog (i nikad do kraja razjašnjenog) streljanja ili druge kazne sumnjivog legaliteta, dobili smo nešto tabloidnih naslova, nekritički pušten video snimak i to je manje-više sve.

Reklo bi se da je pažnju srpskih novinara ubrzo privukao slučaj Džeremija Klarksona i da su se njime mnogo temeljnije bavili nego Počučom. Svako ko je radio u novinama zna da su kolege iz auto-moto rubrika jedna dobro organizovana družina ali „slučaj Klarkson“ prevazišao je specijalizovane rubrike. Naizgled, Klarkson je idealna zamena za Počuču. Obojica su kontroverzni i mačo televizijski autori, samo što Klarksonov slučaj naizgled nije politički osetljiv.

Međutim, Klarkson bi u rukama angažovanog novinara bio prava bomba. Naime, BBC je zbog jednog prilično benignog incidenta, tuče slavnog novinara i organizatora u kojoj su alkohol i obrok koji kasni navodno imali važnu ulogu, odlučio da otpusti čoveka čiji im je rad samo prošle godine doneo 225 miliona dolara od prodaje širom sveta. Ipak, nije Klarkson prvi voditelj te emisije o automobilizmu, ona je već bila resetovana, i BBC posle nekoliko skandala poslednjih godina sebi više nije mogao da dozvoli dalja kršenja radne etike i političke korektnosti. Klarkson je otpušten.

Potom se ispostavilo da mu nalaženje sledećeg posla neće ići tako lako. Naime, mnogi kanali bi pohrlili da ga angažuju kada svaki ne bi imao neke ranije sporove pošto je zbog sličnih incidenata otpuštao svoja slavna TV lica. Potencijalno angažovanje Klarksona bi moglo dovesti do novih tužbi svih onih koji su ranije otušteni zbog mobinga.

Šta je srpski novinar mogao da uradi tim povodom? Pa recimo da Klarksonovim tragom prouči kakav je ugled naših medija. Dok BBC otpušta svoju zvezdu zbog minornog incidenta, ni o Javnom servisu ni o drugim televizijama sa nacionalnom frekvencijom saradnici nemaju puno reči hvale. To važi i na nivou celih kuća ali i pojedinaca. Dugovanja, kašnjenje plata, nepotizam, razne malverzacije, mobing, kršenje radne discipline, nestručnost, sve to su svakodnevne pojave ali one ne utiču na ugled tih kuća.

U ovakvoj Srbiji i Počuča i Klarkson su potencijalna bomba za novinare koji rade u korist javnosti. Ovaj talog u koji smo zapali ušao je u sve pore i svaki tekst može da otvori Pandorinu kutiju. Recimo, ideja BBCa da Stiven Fraj zameni Klarksona, primer je briljantne kreativnosti, u ravni da recimo neko kao Jovan Ćirilov zameni nekoga poput Aleksandra Tijanića. Samo taj detalj bi mogao da otvori pitanje kada smo poslednji put takvu kreativnost mogli da sretnemo na našim ekranima? Današnja Srbija je za ozbiljnog novinara kao zapaljeni Rim za Nerona, ali ne znači da se plamen ne može prepoznati i u Londonu.

Ipak, inspiracija koja navire iz slučaja Klarkson ne može prikriti tabloidnost izveštavanja o Počuči od koje se ledi krv u žilama. Da li su se kola evrointegracijske političke korektnosti slomila na Počuči umesto na Klarksonu? Ovih dana je u Srbiji uostalom zabranjeno otići dobrovoljno u inostranstvo i boriti se protiv fašizma. A Ukrajina jeste nova Španija, i to nije nikakva politička konstrukcija, sami kijevski pučisti sa ponosom nose fašističke simbole. Da li to znači da ćemo uskoro imati neke malo intenzivnije urbanističke intervencije u Beogradu, recimo da se Ulica Salvadora Aljendea preimenuje u Augusta Pinočea a Španskih boraca - u čast naših nemačkih „prijatelja“ - u Ulicu Legije Kondor?

Dimitrije Vojnov

(Tekst objavljen u Našim novinama)