STVARANJE ISTORIJE

Godišnjica bombardovanja koje se desilo relativno skoro, pre šesnaest godina, još uvek obeležava događaj kog se većina građana dobro seća i samim tim nemamo puno prilike da u medijima slušamo tumačenja raznih srpskih rent-a-istoričara koji inače nastupaju za praznike. To ipak ne znači da sami građani ne doživljavaju svoju prošlost kao stranicu nekog istorijskog udžbenika na kojoj bi se moglo ponešto prepraviti, obrisati ili ispisati ponovo. 

Ne znam šta kažu istraživanja, ali verujem da su Srbi na vrhu liste naroda koji veliki deo vremena provode zamišljajući i diskutujući kako bi im izgledala sadašnjost da su se neke stvari drugačije odigrale u prošlosti. Samo o bombardovanju postoji niz teorija – šta bi bilo da je Milošević poslušao Momčila Perišića, šta bi bilo da je izdržao još mesec dana bombardovanja, kako bi izgledalo da je NATO poslao pešadiju na Kosovo i da li bi to smeo da uradi itd.

Ovih dana u srpske knjižare stiže roman Stivena Fraja „Stvaranje istorije“, izuzetan višeslojni naučnofantastični triler nastao u kulturi koja razmatranje alternativnih istorija vidi pre svega kao zabavu ali i kao način da se steknu neke pouke. Glavni junak ovog romana je istoričar koji priprema doktorat o Hitlerovom najranijem detinjstvu. Kao najvećeg eksperta za Hitlerovo rođenje kontaktira ga fizičar sa traumom iz Aušvica i predlaže mu da uz pomoć mašine slične vremeplovu učine da beba Adolf ni ne dođe na svet. Kada im to uspe i promeni se tok istorije, ispostavlja se da je do nacizma ipak došlo, samo pod vođstvom mnogo pametnijih i opasnijih lidera...

Jedna od poenti Frajevog izuzetnog romana jeste da tako krupni istorijski događaji kao što je dolazak nacista na vlast ili Drugi svetski rat nisu bazirani na harizmi jednog čoveka već na duboko ukorenjenim i nataloženim frustracijama, ekonomskim i političkim vrtloženjima, i samim tim su neizbežni.

Dakle, bombardovanje Jugoslavije i njegove posledice možda su mogle imati drugačiji kalendar i nešto drugačiji redosled poteza zapadnih sila, ali suštinski sve to se moralo desiti. Na takav način moramo gledati i na farsu oko Šešeljevog povratka u Hag koja je počela pre nekoliko dana.

Potpuno je jasno da su pozivi da se Šešelj vrati u Hag usmereni ka povećavanju radne temperature u srpskom društvu i da im je cilj provokacija, kako Vlade tako i opozicije. Ono što se postavlja kao pitanje – čime su Naprednjaci kao najposlušnija srpska garnitura do sada zaslužili ovu neprijatnost?

Nažalost, suština svake politike koja se u Srbiji danas vodi mora biti antizapadna. Čak i kad je sprovodi garnitura sa najviše strpljenja, sluha i oduševljenosti Zapadom, ona mora biti antizapadna pre svega zato što se druga strana ponaša antisrpski. Zapad sa nama neprestano komunicira uslovljavanjem, pritiscima, neprincipijelnim proširivanjem zahteva i naši političari imaju sužen manevarski prostor – mogu ispunjavati ono što se traži ili ne, ali će sve što rade, kako god okrenu biti ispunjeno poniženjem i gorčinom.

Na duže staze, takav položaj daje razloge za optimizam. Koliku god štetu nanose srpski političari koji ispunjavaju hirove Zapada i razaraju državu, sve što su učinili ispunjeno je osećajem nepravde. Otud, čim se bude otvorila prilika da se nešto od toga promeni, bićemo spremni.

Taj osećaj nepravde ipak ne znači da sa ustupcima treba nastavljati. Realpolitička pretpostavka ranijih garnitura da sa osetljivim pitanjima treba razvlačiti jer će naši protivnici vremenom slabiti a naši prijatelji i/ili njihovi protivnici jačati, ispostavila se kao tačna. Nažalost, ustupci učinjeni u međuvremenu oslabili su Srbiju do tačke da tu promenu odnosa snaga ne može da iskoristi.

Ipak, proteklih četvrt veka vaspitani smo da su pojedini odnosi Srba i Zapada svojevrsni evergrin. Ako nas je Istorija, učiteljica života, ičemu naučila do sada jeste da nije problem u nama nego u njima. Ipak, ako se plašimo neprijatnog raskida, uvek možemo slagati da je problem u nama, i da zavidimo onima koji će nas naslediti u odnosima sa Zapadom, recimo Ukrajincima.

Dimitrije Vojnov

(Tekst objavljen u Našim novinama)