FEST U NEVREME

Počinje FEST. Ipak, postavlja se pitanje da li je sada pravi trenutak za ovu filmsku smotru. Setimo se one situacije kada je FEST prekinut 1997. jer su demonstranti prebijeni i polivani ledenom vodom na mostu. Da li je sada situacija dovoljno bolja? I sada imamo pritisak na medije, oštre i krajnje problematične poteze vlasti, a u krajnjoj liniji ni ne znamo da li su se mladi službenici Ministarstava – kao ipak ključna ciljna grupa ovog festivala – vratili sa odmora na Tajlandu?

Na FEST će recimo doći Ričard Drajfus, legendarni glumac. On je rođen 1947. godine, i pitam se da li on zna da dolazi u zemlju u kojoj se njegovim ispisnicima smanjuju penzije?

Da li autori koji tematizuju homoseksualnost ili nacističke zločine, a biće ih na FESTu, znaju da su poslali film u zemlju gde visokotiražni dnevni list bez ikakve ograde objavljuje izjave afirmisanog umetnika sa partijskom knjižicom da su nacisti promovisali homoseksualnost?

Konačno, da li znaju da će na FESTu biti žiri udruženja FIPRESCI koje je pre neki dan dodelilo svoju godišnju nagradu za dokumentarno-igrani film „Lav Hanteru“, odličnom naslovu koji zaslužuje pohvale, samo ne za dokumentarni već isključivo i jedino za igrani film. Dakle, ljudi koji otvoreno ne razlikuju igrani od dokumentarnog filma treba da arbitriraju o delima u koja su ekipe uložile ogroman trud.

Sve ovo govori da sada nije trenutak za FEST.

Međutim, nažalost, izgleda da kod nas taj pravi trenutak za FEST neće skoro doći i zato treba pružiti priliku ovom osveženom izdanju stare i umorne manifestacije. Prvi „naprednjački“ FEST bez ikakve sumnje podseća na srpsku svakodnevicu, kao da je dobio dodatnu dozu steroida, pojačao se, povisio svoju radnu temperaturu uvođenjem takmičarske dimenzije i nacionalne selekcije.

Novi umetnički direktor festivala Jugoslav Pantelić jeste čovek koji poznaje film, razume se u festivale i što je najvažnije ima strpljenja i ljubavi za sam FEST. Posle dužeg vremena na čelu ovog festivala imamo čoveka koji ne samo da vlada onim čime se bavi već ume da postavi i ispuni ciljeve. Posle decenija u kojima su FESTom rukovodili ljudi koji su u najboljem slučaju izazivali sumnju a uglavnom samo podsmeh, Pantelić donosi autoritet i želim mu svu sreću.

Štaviše, u užasnom paradoksu koji je nastupio tokom ovih smena na vlasti, kada su se na čelnim pozicijama pomešali novi naprednjački kadrovi i stari DSovi koji su im se prodali, Jugoslav Pantelić uspeo je da se izdvoji iz tog mulja kao retko dobro rešenje. I rezultati su se ubrzo osetili, FEST je obnovio svoju aktivnost na polju programa za filmske profesionalce, nametnuo se kao referentna tačka za nagrađivanje dometa u nacionalnoj kinematografiji, a sva je prilika da će biti atraktivniji i u pogledu stranih gostiju.

FEST po svojoj anatomiji svakako preuzima nešto od naprednjačke histerije. Ali ovo je manifestacija kojoj ta vrsta uzbuđenja, povećanih uloga i kompeticije pristaje. Možda sada nije vreme za FEST, ali treba mu se posvetiti jer ionako nismo u stanju da uradimo nešto pametnije u ovom trenutku.

Dimitrije Vojnov

  (Tekst objavljen u Našim novinama)