SEZONA MIRA U PARIZU

U transkriptu razgovora Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića od 15. januara 1992. godine, izrečeno je i sledeće:

Milošević: Evo ga Alžir, fundamentalisti, je u ekspanziji, sad ću da pitamo Miterana kako će da mu se svidi kad mu pet miliona ovih...
Karadžić: M, m...
Milošević: Tamo Muslimana da zajebava.
Karadžić: Da, da. Da, da. To je nama dobro došlo dole što se tako zakuhalo (smeh).
Milošević: A, pitanje je šta je dobro za to. Ma nije, pravo da ti kažem, ali, ali, ovaj...
Karadžić: Pa, mora da shvati on, da će, da će, ako to bude ojačalo u Evropi da je, da je to bo... Bosna prva stanica tu.
Milošević: Da, da. To ne bi valjalo, to ne bi valjalo.
 

I zbilja, Bosna je svakako bila jedna od tačaka u kojima je mešanje zapadnih sila dovelo do radikalizacije muslimanske populacije. Otud na sajtu Dnevnog avaza i drugim bošnjačkim portalima danas možemo naći komentare na masakr pariskih karikaturista kao što su, „ne radujem se nicijoj smrti ali ovoj cetvorici da...“, „Sto ste crtali,crtali ste.dobro je onda odabrali su prave ljude,neka sad nacrtaju nesto...“, „nek su ih, ismijavali su Islamaha“, „neka su ih...trebali su jos 12...“

Ovakvo razmišljanje bilo je vrlo retko i svakako nije bilo javno na našim prostorima pre ratova za jugoslovensko nasleđe u kojima su zapadne sile prepustile sudbinu Bošnjaka u ruke čoveka koji je u bivšoj Jugoslaviji robijao zbog verskog ekstremizma. Međutim, radikalizaciji je doprineo i veliki broj islamističkih fondacija i organizacija koje su u Bosnu, u sklopu ratne pomoći, poslale svoje ratnike i propovednike.

Sličan scenario radikalizacije ljudi uključenih u etničke ili antikolonijalne sukobe, Amerikanci su već sproveli kada su prebacili pripadnike Muslimanske braće iz egipatskih zatvora u Avganistan, zatim kada su podržavali islamiste protiv Bašara Asada, ili kada su razorili sekularni Sadamov Irak.

Otud masakr pariskih karikaturista podseća na srpski doprinos taktici verskog konflikta sumiran u rečenici, „Svaki svoga ubijte subašu“. Napad na redakciju satiričnog lista Šarli Ebdo zapravo je mala slika globalne politike. Ovo je minijaturna kopija ponašanja Sjedinjenih Američkih Država koje svoj uticaj baziraju na našem strahu da uvek mogu da dođu i da nas sve pobiju. Francuski islamisti su učinili to isto, protiv onoga ko im je bio pri ruci.

Ako tome dodamo da su muslimani jedna od grupacija prema kojima na Zapadu ima najmanje takta kad je reč o političkoj korektnosti, i da je kultura obzirnog ponašanja prema njihovim vrednostima na vrlo niskom nivou, da su stalna meta antiimigrantskih političkih stranaka ali i zaštinika ljudskih prava, da su njihovi verski objekti tretirani sa podozrenjem kao potencijalna okupljališta terorista, ne treba da nas čude vaninsititucionalne, burne i mahom nasilne reakcije na slične incidente kao što je bio slučaj danskih karikaturista ili gnusnog američkog filma o Proroku Muhamedu od pre dve godine.

Kao što je priča o „međunarodnom pravu“ postala obezvređena onda kada nije bilo mehanizma kojim bi neko mogao da sankcioniše velike sile, tako je i „sloboda govora“ postala mrtvo slovo na papiru onda kada su počeli da je krše sajber napadači ili naoružani islamisti. Kada se na pravo ili govor odgovori silom, nažalost jasno je ko će izgubiti.

Međutim, kao što Amerika svoje siledžijstvo uvek mora krunisati nekim pravnim dokumentom, recimo iznuđenim Kumanovskim sporazumom, tako ne treba sumnjati ni da će ovaj tragični događaj proizvesti jako puno „govora“. Nažalost, taj govor će takođe biti iznuđen, i plašim se da će uvući u Francusku u „rat protiv terora“ iako se ona do sada mudro držala po strani.

Eventualnim ulaskom Francuske još dublje na američku stranputicu započetu likom i delom mlađeg Džoržda Buša čiji je javni nastup obilovao biblijskim referencama, proglašavanjem protivnika za Zlo, čiji su generali otvoreno poistovećivali neprijatelje sa Satanom itd. zatvoriće se krug politika vođenih verskim fanatizmom. Ironija je svakako to što bi Francuska ušla u taj biblijsko-kuranski ciklus braneći svoju sekularnost.

Rezultat će biti globalni strah. Islamski svet će strahovati od Amerike. Zapad će strahovati od islamista. Mi ćemo strahovati i od jednih i od drugih.

U strahu će biti velike oči. Kao na nekoj karikaturi.

Dimitrije Vojnov

 (Tekst objavljen u Našim novinama)