KRIZA I KOMENTARI

Ovogodišnji Sajam knjiga dolazi u trenutku kada je pisana reč kod nas ušla u svoju najdublju krizu. Ako krenemo da tražimo razlog opšte krize naše kulture, verujem da ćemo ga naći baš u tome – pisana reč je još uvek osnov – bilo da je reč o umetnosti, religiji ili politici. Ne samo da odavno nismo imali srpski roman - iz pera pisca koji može da zasnuje radni odnos - koji bi se posmatrao kao obavezna lektira, nego nismo imali ni političara koji je iza sebe ostavio relevantnu knjigu u kojoj bi izlagao svoju ideologiju.

Odsusutvo pisanih tragova je karakteristično za smutljivce a njihova inflacija za privredne kriminalce koji žele da zavaraju trag. Naše društvo je na razmeđi između ćutanja i praznoslovlja, i zadovoljava obe kategorije.

Okolnosti u našem društvu, međutim, ne mogu da umanje uživanje u dobroj knjizi, makar ono bilo i krajnje perverzno kao u jednom slučaju koji mi se desio.

Pre nešto više od tri meseca javio mi se pisac naučne fantastike Boban Knežević i rekao mi je da želi da pročitam njegov novi rukopis. Spremao sam se za put i rekao sam mu da nemam vremena ni da se vidimo a nekmoli za čitanje. On je rekao da će mi doneti roman gde god poželim i kad god mi odgovara. I zbilja, doneo mi je maketu svoje knjige Slobodanida na jedan poslovni sastanak, nije me zadržavao i rekao je kratko, „Razumeću ako mi se više nikada ne javiš“.

Negde na pola knjige shvatio sam da je Dimitrije Vojnov, čovek koji se zove isto kao ja, izgleda isto kao ja, i bavi se istim poslom kao ja, jedan od junaka naučnofantastičnog romana! Inicijalnu nevericu i sumnju u vlastito psihičko stanje, zamenila je radoznalost, Knežević je ipak napisao naučnofantastični roman o poslednjoj sedmici u životu Slobodana Miloševića u kome sam ja jedan od protagonista.

Malo je reći da sam uživao u romanu, a kako i ne bih kada je Stari Kadar uklopljen kao integralni deo završnog čina Miloševićeve haške drame. Knežević je odmah dobio moju saglasnost za korišćenje lika, i na ovom Sajmu knjiga možete i vi doći do svog primerka Slobodanide.

Polaskan sam svojim prisustvom u Slobodanidi ali ne mogu da uživam u njenom izlasku među čitaoce jer se pitam kako li se osetio Goran Jevtić kada je pročitao svoje ime na naslovnoj strani Blica koji se zvanično ne bavi fantastikom ali čsto zalazi u predeo strave i užasa? Naročito, kada je shvatio da je tom naslovnom stranom, njemu doneta presuda za krivično delo koje ne postoji u zakonu ali postoji kao opravdanje svakom siledžiji koji traži povod za linč?

Jevtićev slučaj je toliko strašan da bi svi mi morali da postavimo pitanje, šta se to desilo sa našim medijima? 

Godinama smo se žalili da su pristrasni, neprofesionalni, površni, korumpirani ali ova naslovna strana podseća na ucenjivačke materijale kojima počinje zaplet kriminalističkih filmova i koji, po pravilima žanra, nikada ne procure u javnost. Posle ovog slučaja su međutim pomerene granice i postaje nevažno da li su se mediji pretvorili u reketaše koji će ucenjivati ljude kompromitantnim materijalima i interpretacijama događaja, ili neko u tim novinama iskreno misli da je potpuno u redu da štampa ovakve gadosti.

Kada je pomerena granica i to u slučaju Gorana Jevtića, našeg uglednog i vrlo popularnog glumca, omiljenog i među kolegama i kod publike, čemu onda mogu da se nadaju oni čije blaćenje u medijima naruče ili uplate neki centri moći?

Ono čemu mi ostali treba da se nadamo jeste da će javnost, ako ona kod nas uopšte postoji, vrednovati ovaj autogol Blica u punoj meri. Crnogorska javnost je prezrela Informer kada je objavio gadosti o Vanji Ćalović, nadam se da će slično reagovati i naša u Jevtićevom slučaju. Autogol ostaje autogol ali važno je da se oseti i u krajnjem rezultatu.

Ne samo da je novinarstvo takođe pisana reč, i da je kod nas potpuno obezvređeno, već je u neka srećnija vremena ono bilo jedna od glavnih tačaka za usavršavanje pisaca. Kakvim knjigama možemo da se nadamo od ljudi koji su sastavili ovu naslovnu stranu Blica ili barem pristali na nju? Šta bi rekli literarni klasici da znaju uz kakve novine im se dele knjige? Plašim se da će na sledećem Sajmu knjiga, morati da se pojave i antikvari sa starim novinama.

Dimitrije Vojnov 

 (Tekst objavljen u Našim novinama)