SUMRAK KNJIGE

Novosadska izdavačka kuća Čarobna knjiga otišla je najdalje u domenu raznih sniženja cena i znatan deo svoje ponude prodaje za sto dinara. Kada je na ovogodišnjem Sajmu knjiga ta akcija obelodanjena, spisak ponuđenih izdanja delovao je kao neka greška. Među knjigama koje su se mogle kupiti za sto dinara bili su klasici poput Balardovog „Sudara“ ili Doktorouljevog „Regtajma“, krimić „Tarantula“ Tijerija Žonkea koji je srdačno preporučivao Mišel Uelbek, klasik kaubojskog romana „Čovek zvani hrabrost“ Čarlsa Portisa, pa sve do naslova koje tek treba otkriti a zavređuju itekakvu pažnju kao što je recimo izvanredna skandinavska antiutopija „Potrošni“ Nini Holmkvist.

Priznajem, ova akcija me je izuzetno obradovala, i bio sam među mnogima koji su poharali njihov štand, kupujući neke knjge koje su me ranije intrigirale, ali nedovoljno da bi ih kupio po punoj ceni, uzimajući i po nekoliko primeraka naslova koje volim kako bi ih poklanjao prijateljima i širio njihovu bazu čitalaca. Posle Sajma, akcija se nastavila, i sada postoji nekoliko nivoa popusta, a na spisku od sto dinara dodati su još neki naslovi.

Do sada su knjige sa vrlo povoljnom cenom bile ili vezane za kiosk-ponudu gde su se smenjivali veliki literarni klasici sa tabloidnim autobiografijama ili političkim pamfletima, ili pak izdanja koja izdavači nikome nisu mogli da utrape. U ovu poslednju grupu spadala je skorašnja akcija Službenog glasnika u kojoj se pored nekoliko vrednih naslova, ili iskoraka za koje je jasno da ova kuća nije umela da ih distribuira, uglavnom bila izdanja koje je Gavrilovićev režim objavio podilazeći raznim političkim oportunizmima, obezbeđivanju sinekura i drugim slabostima.

Međutim, ovih dana Službeni glasnik postao je aktuelan zbog jedne druge potencijalne rasprodaje a to je slučaj Ljušićeve „nepristojne ponude“ – aneksa ugovora za autore u kome im se nudi prvenstvo otkupa knjiga po ceni stare hartije ukoliko izdavač odluči da se na taj način reši tiraža. Ljušićev animozitet prema autorima koji su pisali peticije u korist njegovog prethodnika, odnosno protiv njega ne treba dovoditi u pitanje, i oni su se naravno osetili poniženim, smatrali su da obezvređivanjem njihovih knjiga, eventualnim svođenjem njihove cene na nivo stare hartije, on pokazuje stav prema delu. Ruku na srce, zanimljivo je da se niko od autora nije obradovao mogućnosti da eventualno otkupi preostale primerke svog dela po bagatelnoj ceni i učini ga dostupnim svima onima kojima je do sada bilo preskupo. 

Ovde dakle imamo dva oprečna pristupa temi jeftine knjige. S jedne strane, oduševljenje zbog toga što su knjige postale dostupnije pobuđujući radoznalost za širi krug naslova a sa druge gnev što se obezvređuju. I zbilja, kada se ovaj slučaj analizira, istina je negde na sredini. Naime, niža cena knjiga svakako pogoduje ljudima sa već izgrađenim čitalačkim navikama. Ona im omogućuje da prošire svoje vidike i „rizikuju“ sa novim piscima, i u svakom smislu olakšava bibliofiliju. S druge strane, prodaja klasike po bagatelnim cenama na kioscima nije doprinela njihovoj čitanosti, pre bi se reklo da ih je samo učinila češćim dekorom na policama. Isto tako, kiosk-literatura je dovela do opšteg snižavanja kriterijuma ne samo u literarnom već i u izdavačkom pogledu, sve lošiji tekstovi su bili praćeni srozanom opremom. Ako imamo u vidu da su sve knjige koje se sada prodaju sa popustom nekada imale uobičajenu, znatno višu cenu, postoji rizik da ih čitaoci više neće kupovati onda kada se pojave već će čekati neumitno pojeftinjenje što bi moglo dovesti do tektonskog poremećaja na tržištu knjiga.

Promotivna dimenzija ovakvih akcija je međutim nesporna. Akcije kao što su Noć knjige koju prave Laguna i Delfi recimo, sa velikim, mada ne ovako drastičnim, popustima znatno doprinose promociji ovih brendova. Čarobna knjiga je sasvim sigurno privukla veliku pažnju ovom akcijom i proširila je krug ljudi koji su se zainteresovali za njenu izdavačku politku.

Otud, ova pojeftinjenja možemo gledati kao izdavački ekvivalent „primarne emisije“, pokušaj da se upumpavanjem knjiga među građane, dođe do sredstava za dalje štampanje, i proširivanje ciljne grupe za dane kada se tržište bude stabilizovalo. Isto tako, Noć knjige lako može da se pretvori u Sumrak knjige i dovede do opšte devalvacije izdavačkog posla.

I zato za kraj, ostaje samo jedna moralizatorska teza – u ovom trenutku u srpskoj samoposluzi, razlika između dvesta i sto dinara nije velika, ali na prodajnom mestu Čarobne knjige jeste. Verujem da ima ljudi koji će na pravi način iskoristiti mogućnost da pravu poslasticu kupe po ceni bakšiša.

Dimitrije Vojnov

 (Šira verzija teksta objavljenog u Novinama Novosadskim)