PAKLENI VOZAČI

„Trka života“ Rona Hauarda, film o rivalstvu Džejmsa Hanta i Nikija Laude, dvojice vozača Formule 1 koji su 1976. godine promenili istoriju ovog sporta, trenutno vozi poslednji krug u srpskim bioskopima. Lauda i Hant su značajni kao predstavnici dve epohe u istoriji motosporta – obojica su došli iz bogatih porodica, s tim što je Hantovo životno opredeljenje bilo da živi kao raspusni plejboj a Laudino da podigne učešće u opasnim trkama na nivo profesije, sa sračunatim rizicima i vrhunskom pripremom.

U sezoni 1976. njih dvojica su razvili bespoštedni rivalitet. Uprkos nesreći u kojoj je pretrpeo teške opekotine, Lauda se vratio trkama ne bi li osvojio Gran Pri i sprečio Hanta da postane šampion, i jedini put u svojoj karijeri dopustio je da bude vođen emocijama.

S druge strane, Hantov osnovni motiv bio je baziran na emocijama i potrebi za dokazivanjem, pred porodicom, javnošću i samim Laudom. Prvi susret ova dva vozača dogodio se 1970. godine u britanskoj Formuli 3, trećeligaškom takmičenju iz koga najtalentovaniji vozači prelaze u više rangove i možda završavaju u Formuli 1.

Iste te 1976. godine kada su Hant i Lauda dominirali pistama Formule 1, jugoslovenski vozač Sead Alihodžić, inače sarajevski plejboj i naslednik poznate juvelirske porodice, pokušao je da uđe u Formulu 2, ne bi li vremenom uspeo da se probije i do najelitnijeg takmičenja, Formule 1. Pod pokroviteljstvom sarajevskog TASa i modričke Optime, Alihodžić kupuje zastareo bolid verujući da će njegove tehničke nedostatke nadoknaditi svojim istančanim vozačkim instinktom. Nažalost, učestvuje u pet treninga i ni na jednom ne uspeva da se kvalifikuje za trku.

Dve godine kasnije, 1978. godine, Sead je otišao u Internacionalni britanski šampionat Formule 3, tamo gde su se Hant i Lauda upoznali. Ovog puta, imao je vrhunski bolid, jedan od boljih u tadašnjoj konkurenciji. Učestvovao je na tri trke – u prvoj je postigao rekord karijere, u trećoj je doživeo tešku nesreću posle koje je završio u komi, a nakon dugog oporavka više nije vozio ni običan automobil. Iz Seadove tadašnje generacije u Formuli 3 nekoliko vozača je otišlo u najprestižnije takmičenje, među njima su najznačajnija imena potonji asovi Najdžel Mensel i Nelson Pike.  

„Trka života“ je lako zamenila „Gran Pri“ Džona Frankenhajmera na prestolu najboljeg filma o Formuli 1. Ipak, „Gran Pri“ će i dalje ostati značajan kao „vremenska kapsula“ pošto je reč o filmu koji je sniman na trkama, a za volanom bolida su bili tada aktuelni asovi - dok je „Trka života“ ipak „samo“ besprekorna rekonstrukcija. Potencijalni film o Seadu Alihodžiću i pokušaju vozača iz jedne male ali ambiciozne zemlje da uđe u svet Formule 1 mogao bi ozbiljno konkurisati ako ne „Trci života“ a onda sigurno „Nacionalnoj klasi“, najboljem jugoslovenskom filmu o automobilizmu i sportu uopšte. „Beogradski fantom“ Jovana Todorovića pokazao je da se kod nas pojavila nova generacija autora za koje scene automobilskih potera nisu tabu. Za razliku od „Trke života“, film o Alihodžiću bi bio priča o autsajderu koji želi da uspe u svetu koji daleko nadilazi njegove mogućnosti. Takve priče mogu imati i internacionalni potencijal. Recimo, studio „Dizni“ je pre dvadeset godina snimio šarmantan film o jamajkanskoj bob-reprezentaciji „Hladni trkači“ čiji članovi maltene nikada nisu videli sneg. Priča o Seadu Alihodžiću bi mogla biti simpatično sećanje na zemlju koje više nema i njenu ambiciju da učestvuje u globalnim tokovima, čak i kad su joj bili izvan domašaja.

Dimitrije Vojnov

(Šira verzija teksta objavljenog u Novinama Novosadskim)